Pismene vežbe

  •  
  • 1010
  • 0
  • 1
  • Serbian 
May 25, 2011 02:41
Kad sam bila mala moja baka pričala mi lepe basne ali takodje neke istorije i situacije iz života. Pričala mi o tome kako treba da pogledati na svet, o moralnosti, o ljubavi, gluposti i o sreći. Slušala sam ih rado zato što moja baka ispričala je mirno, tako da male, uplašene dete mogao da se brzo uspava. Neke od njih pamtim do danas. Jednog dana, kada sam čekala na poklon od majke zapitala je šta za mene znači sreća? Kazala sam jej kao bezmisleno, malo dete da sreća je kada imam mnogo igračka i kada se smeje. Baka na ovo pitanje je odgovorila drugačje. Kazala je da niko nije u potpunosti srećan, uvek postoji jedna stvar koja nedostaje čoveku. Po joj mišljenju sreća je u detaljima, u malim stvarima. Nažalost karakter čoveka je da vidi samo što mu nedostaje i treba da traži sreću u sebi.
Drugi put zapitala je šta misljim o iskrenosti. Zarizikovala sam odgovor da iskrenost je kada ljudi plate u prodavnici a ne krade. Baka dodala je da iskrenost ne mogu da sadrže laža. Lažni čovek često pretvara prijatelja kojim nije. „Znam! Weronika kazala mi je da već nije mojom prijateljicom jer sada ima novu! Ona zove se Magda i je glupa! Pucaću ju!“ - rekla sam. „Ti si previše glasna. Vikanje ne pomaže i to da ti si ljuta je normalno, Weronika počinila je krivicu. To je bilo očekivano. Ovde imaš najbolji primer za lažnog čoveka.” Baka je rekla.
Moja baka je mudra žena, ne bira reči, zna sve o životu, je puna energije i vidi najmanje stvari. U prošlosti sam volela i sada volim da razgovaram s njom. Danas najčešće govorimo o ljubavi. Moja baka kaže da ljubav je najvažnja stvar u svetu.